- Pust je ovo lito dovg!
- Sedan  ćedni!
- Ki će to zdurat? - govorili su to ljudi po Klani od Antonje pa na semo.
I evo, pasalo je i to! Prišav je dan da se kot i sako lito osudi i zapali krivac za se nevolje, za se zlo ko se je dogodilo od lani.
Po navadi, na Vâs je prišlo fanj ljudi ki su teli čut zač je se Pust kriv i vidit kako će gnjus gorit, ali nikako pričekat te mačkare da ga prineseju i da se počne čitat „Vrabac“. No svelih mu ni bilo spasa!

Po tradiciji, u Klani mačkarano ludilo završava dan ranije nego u drugim mjestima našeg kraja. Razlog tome je zavjet koji su naši stari dali prije 140 godina.
01. ožujka 1870. g., na pusni utorak Klanu je pogodio razoran potres. Prvi put zatreslo je nešto prije pola noći i to je uzbunilo ljude, tako da su od straha izašli iz kuća, a malo iza toga, zatreslo je opet i počele su se rušiti kuće i štale. Zemlja je podrhtavala još skoro mjesec dana prije nego što se smirila. Bilo je porušeno tri četvrtine mjesta, no ljudskih žrtava nije bilo, a ni stoka nije stradala.
Tako su naši stari dali zavjet da će se na pusni utorak u Klani održati samo sveta misa i procesija.
Procesije više nema, no zavjetna sv. misa održava se i danas, a mačkare završavaju u ponedjeljak.

Ovogodišnji „Vrabac“ možete pročitati ovdje.